ensarijka

Priča profesor da je imao predavanje, a imao je komsiju ministarstva. U toku lekcije prekide ga jedan student i reče: „ Arapski jezik je pretežak?!“ . Student nije ni zaveršio misao, a ostali studenti su počeli pričati isto te nastade galama na predavanju. Profesor je čekao da galama prestane te reče: „ Dobro nema danas lekcije, igrati ćemo jedne igre“. Studenti se obradovaše. Profesor nacrta jednu bocu i unutar boce kokos i reče: „Ko može da izvadi ovaj kokos pod uslovom da ne razbije bocu i da ne razbije kokos?“. Studenti i komisija počeše razmišljati kako da riješe zakonetku, međutim nisu uspijeli. Poslije neko vremene reče jedan student profesoru da se ne može izvaditi kokos osim da se razbije boca ili kokos. „ Uslov je da se ne razbije ni boca, ni kokos“, reče Profesor. „ Onda pitaj one koji su stavili kokos u bocu kako da ga izvade“, zaključi student, na šta se studenti nasmijaše. Profesor ih prekinu rekavši da je to tačan odgovor te da onaj koji je stavio kokos u bocu može da ga i izvadi. Zatim reče: „Isti ste vi koji ste stvorili sliku u vašim glavama da je arapski jezik težak, ma koliko ja govorio i pokošavo objasniti nećete to prihvatiti od mene, neću ja uspijeti dok vi ne odbacite tu sliku isto tako kako ste je i stvorili!“

Koliko smo mi kokosa zarobili ?!? Koliko smo puta uvjerili sami sebe, a da nismo ni pokušali?! Ono što misliš da je teško biće teško, a ono sto misliš da možeš uraditi i moći ćeš.

I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Slijedite svoj cilj, polahko koračajte, istrpite svaku nedaću i uspjeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bijednike, koji i dalje stoje na istom mjestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspjeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspjeli, a oni su ostali iza vas.

Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka.


Derviš i smrt
Meša Selimović

Nisam ja naucila da gubim...To je jedna od stvari sa kojima se nikada necu pomiriti...I sada da me suoce sa svim mojim greskama ne bi im,ne bi ni jednom prigovorila,kakve su da su..Ma moje su.....Od mene su mnogi digli ruke...Nisam im se valjda u planove uklapala...Isuvise sam svoja bila...Mozgom i dusom razmisljala...Na sve podlosti i gadosti nisam se coravom pravila i kroz prste im gledala...Ali dobro sam ja...Jos sam ziva..Jos se drzim...I sve kada sagledam...Nisam sama...Ljubomorno cuvam one kratke trenutke samoce...ponekad volim moju samocu...U moru ljudi,dogadjaja stvari..Jedino me ona nikada nije izdala.